Sta zameram savremenom svetu

Pitate me sta zameram savremenom svetu. Evo reci cu vam. Mnogo toga, malo je vremena a i reci koje bi opisale sve sto zameram i sto bih mogla zameriti savremenom svetu.

Pocecu od detinjstva. Nisam vise toliko mala da se igram na ulici, ali sam dovoljno velika da primetim da su iste vec godinama prazne. Dece je sve manje, ne zato sto se ne radja dovoljno dece, vec zato sto provode vreme zatvorni u kuci. Zameram sto je sve ono lose ucinio lako dostupnim, na raspolaganju su igrice i crtaci sumnjivog porekla i jos sumnjivijeg sadrzaja koje mala deca mogu pogledati u svakom trenutku jer nema vise kuce bez interneta kao ni decije sobe bez kompjutera.

Vise niko ne zna kako se igra izmedju dve vatre ali svi se razumeju u kompjutere, tehnologiju i mobilne telefone. Igralista su prazna i jos samo predstavnici starih generacija igraju sport koliko im to zdravlje i fizicka spremnost dozvoljavaju. Zameram modernom svetu to sto je zarobio roditelje u firmama i vraca ih deci kuci istrosene, umorne i nervozne. Nisu u stanju kao nekad da nauce decu da se igraju, socijalizuju i da se bave sportom. Lakse je funkcionisati uz saznanje da je dete u sobi i da mu se nista nece desiti ali isto tako i da nista nece doziveti. Svaki dan je isti i za sve funkcionise jednako.

Postoje i stvari koje su korisne koje savremeni svet doneo i proizveo za nas, ali sam sigurna da su nebrojeno manje u odnosu na to sta nam je sve oduzela ova prividna lagodnost sigurnog zivota.

Leave a comment

Your email address will not be published.