Sastav Jesenji pejzaz

Moram vam priznati da bas volim jesen. Sigurno je po mom ukusu jedno od najsarenijis i najprijatnijih godisnjih doba.

 Sigurna sam da ce mnogi prvo pomisliti na kisu koja neprestano pada i sivo nebo, ali slozicete se sa mnom, mnogi od nas su krisom iz kuce istrcavali na kapljice kise kad roditelji ne gledaju. Ne mora svaki prizor posmatran ocima pojedinca biti los, zamislite idealno mesto na kojem stoji posmatrac i gleda neki prizor u prirodu. Pomoci cu vam. Zamislite da sedite u toploj sobi kraj prozora, na stolicu kraj vas stoji solja vruceg caja po vasem izboru a u ruci knjiga na koju jako dugo cekate da je procitate. Kroz prozor se proteze slika vase ulice i komsijskih kuca. Nebo je sivo, toliko sivo da imate utisak da na njemu sunca nikad nije ni bilo, a velike krupne i teske kapi kise padaju ravnomerno udarajuci od povrsinu prozora stvarajuci malu simfoniju. Ulice su puste, njihov mir tek narusi poneki kisobrane uzurbanog prolaznika koji se vraca svome domu. Na drvecu se vijori po koji jarko crveni list koji je sve do sada odolevao jakom vetru. Trava je dobila onu tamno zelenu socnu boju punu zivota i tek ponegde komsijama je promakao koji list koji nisu uspeli da ociste sa svojih travnjaka. Ujednaceni ritam kisnih kapi na prozoru vas umiruje i uspavljuje a miris cebeta koje bam greje noge stvara osecaj sigurnosti koji samo dom moze da pruzi.

 Sigurno niko ne moze reci kako jesenji pejzaz ne moze bit lep i ocaravajuc na svoj jedinstven nacin i posmatran ocima raspolozenog posmatraca.

4 thoughts on “Sastav Jesenji pejzaz

Leave a comment

Your email address will not be published.