Moj prvi pismeni zadatak

Sastav Moj prvi pismeni zadatak

Drhtava ruka sa olovkom stoji u vazduhu. Pogled u daljinu, na drvo, u park, u učiteljicu.. Nista od toga mi nije dalo inspiraciju.

Ipak je ovo prvi bitan utisak koji ću ostaviti na učiteljicu i sama pomisao na to povećava moju tremu i smanjuje moju inteligenciju. Gledam u temu na tabli i čini se preteška Jedan zanimljiv dogadjaj. Sta mi se zanimljivo ikada desilo? Ništa. Ne mogu. Ne ide, a sat sve glasnije i brze kuca. Pa zar ću na prvom pismenom zadatku predati prazan papir?! Vec je prošlo dvanaest minuta. Zazmurih i kao u snu sve postade moguće.


Pojavi se uvod i ruka kao vodjena natprirodnom silom sama krenu i napisa tri rečenice, naravno prva uvučena dva prsta, koje će čitaoca uvesti na zanimljiv način u moj pismeni rad. Zadovoljno pogledah uvod. Ponos me obuzeo, dao samopouzdanje i ugasio tremu. Ruka nastavi i misli same se počeše crtat reči po vežbanci.

” Deco, zavrsavajte”

” Jos samo malo učiteljice”

Zadovoljno pogledah moj prvi pismeni zadatak. Podebljah tačku na kraju zaključka. Pročitah još jednom jer su mi tako rekli mama i tata. Nemadoh pravopisnih gresaka i medju prvima predadoh ponosno moj pismeni rad. Skoro celi dan provedoh šeretski zviždučući, znajući da me sutra čeka nagrada u vidu prve petice u dnevniku.

“3-  Previše pravopisnih grešaka” blickrig rečima na moje samopouzdanje, trema me obuze, drhtava ruka preuze od učiteljice vežbanku, a oko jedva izdrža količinu nakupljenih suza.

One thought on “Moj prvi pismeni zadatak

Leave a comment

Your email address will not be published.